U or­ga­ni­za­ci­ji Sa­ve­za udru­že­nja bo­ra­ca NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re i KIC-a ,,Bu­do To­mo­vić” ju­če je, po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na sje­ća­nja na žr­tve ho­lo­ka­u­sta, u Mul­ti­me­di­jal­noj sa­li pod­go­rič­kog KIC-a ,,Bu­do To­mo­vić” odr­ža­na pri­god­na tri­bi­na. Tri­bi­ni su, osim čla­no­va SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re, pri­su­stvo­va­li uče­ni­ci iz pod­go­rič­kih sred­njih ško­la, kao i pred­sjed­nik Je­vrej­ske za­jed­ni­ce Cr­ne Go­re Ja­ša Al­fan­da­ri.
Obra­ća­ju­ći se oku­plje­ni­ma, ge­ne­ral­ni se­kre­tar SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re Dra­gan Đu­ro­vić na­gla­sio je da sje­ća­nje na žr­tve ho­lo­ka­u­sta, na­kon to­li­ko go­di­na, i da­lje ži­vi i opo­mi­nje nas da se ta­kav zlo­čin vi­še ni­ka­da ne smi­je po­no­vi­ti.
– Vri­je­me bri­še mno­ge tra­go­ve, ali osta­je po­što­va­nje i sje­ća­nje na šest mi­li­o­na Je­vre­ja, ko­ji su bi­li žr­tve Ho­lo­ka­u­sta. Za­to su SUB­NOR i an­ti­fa­ši­sti Cr­ne Go­re i or­ga­ni­zo­va­li ovu tri­bi­nu ko­ja tre­ba da po­slu­ži kao još jed­na opo­me­na da se ho­lo­ka­ust, rat i žr­tve ni­ka­da vi­še ne po­no­ve. Na­ža­lost, ove po­ru­ke su upu­ći­va­ne i pri­je sko­ro 80 go­di­na, po­ja­vom Hi­tle­ra i na­ci­zma. Me­đu­tim, u sje­ća­nju je i da­lje či­nje­ni­ca da je pred po­če­tak Dru­gog svjet­skog ra­ta na ove i osta­le po­ru­ke ve­ći dio svi­je­ta bio gluv – is­ta­kao je Đu­ro­vić.
Osim sje­ća­nja na ho­lo­ka­ust i nje­go­ve žr­tve, na tri­bi­ni je bi­lo ri­je­či i o lič­no­sti­ma ko­je su u no­vi­joj isto­ri­ji ra­svje­tlja­va­le tu­žne stra­ni­ce Ho­lo­ka­u­sta. Me­đu nji­ma je uva­že­ni član SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re i isto­ri­o­graf – po­koj­ni Zve­zdan Fo­lić. U znak po­što­va­nja pre­ma Zve­zda­nu Fo­li­ću, Dra­gan Đu­ro­vić je pro­či­tao iz­vod iz nje­go­vog ese­ja ko­ji se ti­cao Ho­lo­ka­u­sta.
– Sje­ća­nje na ho­lo­ka­ust pred­sta­vlja ogrom­nu tra­u­mu u je­vrej­skom is­ku­stvu, dok ve­ći dio ostat­ka svi­je­ta da­nas po­ku­ša­va da se po­mi­ri sa sop­stve­nim udje­lom u ovoj ka­ta­stro­fi, usled ću­ta­nja i apa­ti­je. Iako ne­ma tu hi­po­te­ku hlad­no­krv­no­sti pred naj­ve­ćim zlom u evrop­skoj isto­ri­ji, Cr­na Go­ra, pre­ko svog Sa­ve­za udru­že­nja bo­ra­ca NOR-a i an­ti­fa­ši­sta, nje­gu­je uspo­me­nu na šest mi­li­o­na ubi­je­nih Je­vre­ja u to­ku Dru­gog svjet­skog ra­ta. Zlo­či­ni ta­kvih raz­mje­ra ne mo­gu nas osta­vi­ti rav­no­du­šnim i neo­sje­tlji­vim. Ho­lo­ka­ust je pred­sta­vljao po­ve­ća­nu ira­ci­o­nal­nost i or­ga­ni­zo­va­no zlo na do ta­da ne­vi­đe­nom ni­vou, pa nas pri­mo­ra­va da pre­i­spi­ta­mo efi­ka­snost ra­zu­ma, na­u­ke i obra­zo­va­nja i su­štin­ske do­bro­te ljud­ske pri­ro­de. An­ti­se­mi­ti­zam je pro­is­ti­cao iz ira­ci­o­nal­nog stra­ha i mr­žnje pre­ma lju­di­ma sa stra­ne s pri­mjet­no raz­li­či­tim na­vi­ka­ma i iz op­šte­pri­hva­će­nog mi­ta da su Je­vre­ji kao na­rod ko­lek­tiv­no i za vječ­na vre­me­na pro­kle­ti što su od­ba­ci­li Hri­sta. Hri­šća­ni su Je­vre­je sma­tra­li ubi­ca­ma Hri­sta, što je sli­ka ko­ja iza­zi­va­la stra­šni bi­jes i mr­žnju. Ova pred­sta­va ni­je ima­la ni­ka­kve ve­ze sa stva­r­nim po­na­ša­njem Je­vre­ja ili sa nji­ho­vom vi­so­ko etič­kom re­li­gi­jom ko­ja je do­pri­ni­je­la na­stan­ku dvi­je ve­li­ke hri­šćan­ske re­li­gi­je, ali i isla­ma – za­pi­sa­no je, iz­me­đu osta­log, u ese­ju Zve­zda­na Fo­li­ća ko­ji je pro­či­tao Dra­gan Đu­ro­vić.
Na broj­na pro­fe­si­o­nal­na do­stig­nu­ća Zve­zda­na Fo­li­ća, ko­ji je pre­mi­nuo 12. ju­la 2014. go­di­ne, pod­sje­tio nas je nje­gov pri­ja­telj i sa­rad­nik Ja­dran­ka Sel­ha­no­vić. Ona je is­ta­kla da nje­go­va pre­ra­na smrt pred­sta­vlja ve­li­ki gu­bi­tak za na­uč­nu za­jed­ni­cu u Cr­noj Go­ri.
– Već go­di­nu i po da­na Zve­zdan Fo­lić, ko­ji je pri­pa­dao naj­u­žem kru­gu cr­no­gor­skih isto­ri­ča­ra, ni­je sa na­ma. Nje­go­vim od­la­skom, cr­no­gor­ska isto­ri­o­gra­fi­ja je iz­gu­bi­la mno­go, a mi, nje­go­ve ko­le­ge i pri­ja­te­lji, osta­li smo us­kra­će­ni za uvi­jek do­bar, na­uč­ni i iskren sa­vjet, pod­sti­caj i po­dr­šku – ka­za­la je Sel­ha­no­vić.
Da zlo bi­lo ko­je vr­ste ne smi­je­mo mir­no po­sma­tra­ti, opo­mi­nju nas i sti­ho­vi Le­ne Rut Ste­fa­no­vić po­sve­će­ni Ho­lo­ka­u­stu, a ko­je je iz­re­ci­to­va­la uče­ni­ca Sred­nje me­di­cin­ske ško­le iz Pod­go­ri­ce An­đe­la Šo­fra­nac.
B.KA­LE­ZIĆ


Pri­ka­za­ni in­ser­ti iz do­ku­men­tar­ca ,,Adre­sa lo­gor”

Za­hva­lju­ju­ći Je­vrej­skoj za­jed­ni­ci Cr­ne Go­re, tri­bi­na je otvo­re­na na neo­bi­čan na­čin – pri­ka­zi­va­njem na plat­nu in­se­ra­ta iz do­ku­men­tar­nog fil­ma ,,Adre­sa lo­gor”. Film je na­pra­vljen po TV se­ri­ja­lu o stra­da­nju Je­vre­ja u Dru­gom svjet­skom ra­tu sa svje­do­če­nji­ma pre­ži­vje­lih iz če­ti­ri be­o­grad­ska lo­go­ra. Autor TV se­ri­ja­la je Ju­go­sla­va Ši­ro­ka, a re­a­li­zo­vao ga je ,,Cen­tar za de­kon­ta­mi­na­ci­ju” iz Be­o­gra­da.


Je­vre­ji ko­ji su za­du­ži­li Cr­nu Go­ru

U Klja­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji pred po­če­tak Dru­gog svjet­skog ra­ta ži­vje­lo je oko 70.000 Je­vre­ja. Po­čet­kom ra­ta, njih ne­ko­li­ko sto­ti­na, ka­ko je re­kao Đu­ro­vić, do­šlo je u Cr­nu Go­ru, mi­sle­ći da će u njoj pro­na­ći lu­ku spa­sa. Me­đu­tim, stra­da­li su Je­vre­ji i u Cr­noj Go­ri, a mno­gi od njih su ži­vo­te da­li bo­re­ći se na stra­ni Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog po­kre­ta.
– U par­ti­zan­skim re­do­va bi­lo je Je­vre­ja i Je­vrej­ki ko­ji su osta­vi­li trag za pam­će­nje i po­što­va­nje. Sto­ga će­mo se na ovoj tri­bi­ni pod­sje­ti­ti, iz­me­đu osta­lih, ime­na – Jo­a­ne Le­vin­ger, Le­o­na Le­vi­ja, Al­fre­da Ho­ro­vi­ca, Ra­de Đo­ro­vić, Ru­ži­ce Rip, Vu­ja Da­vi­ča i Mo­ri­ca De­ma­ja. Svi oni su ži­vo­te da­li za slo­bo­du Cr­ne Go­re i Ju­go­sla­vi­je. Do­pri­nos Mo­še Pi­ja­de ko­ji je je­dan od or­ga­ni­za­to­ra Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka, ta­ko­đe je ne­mjer­ljiv – ka­zao je Đu­ro­vić.